Na svakom kvadratnom kilometru živi 93,6 stanovnika. Najveća gustina nastanjenosti je u Novom Sadu i okolini (380 na kvadratni kilometar) a najmanja u opštini Sečanj (svega 35 stanovnika na kvadratni kilometar).
Više od polovine stanovništva u Pokra jini živi u gradovima i naseljima koja su to postala poslednjih decenija. Vojvođansko stanovništvo nastanjeno je u 466 naselja u 45 opštna, od kojih su 52 gradska i 414 ostala naselja (seoska i mešovita). Republika je na prostoru Vojvodine formirala sedam okruga radi sprovođenja republičke vlasti na terenu. Međutim, okruzi su i demografsko-ekonomski rejoni drugog reda, a prvog su Srem, Bačka i Banat.
Severno-bački okrug zahvata, 1.781 km2 površine; u opštinama Bačka Topola, Mali Idoš i Subotica u 45 naselja živi 205.401 stanovnik, ili 115 na jedan km2. Sedište okruga je u Subotici. Srednje-banatski okrug prostire se na 3.257 km2, a u opštinama Žitište, Zrenjanin, Nova Crnja, Novi Becej i Secanj u 55 naselja živi 221.353 stanovnika, ili 68 stanovnika na jedan km2. Sedište okruga je u Zrenjaninu. Severno-banatski okrug leži na 2.328 km2, a u opštinama Ada, Kanjiža, Kikinda, Novi Kneževac, Senta i Coka u 50 naselja živi 179.783 stanovnika, uz gustinu nastanjenosti od 77 stanovnika na jedan km2. Centar okruga je u Kikindi. Južno-banatski okrug obuhvata prostor od 4.248 km2, a u pripadajucim opštinama Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Kovačica, Kovin, Opovo, Pančevo i Plandište u 94 naselja živi 328.428 stanovnika, ili 77 na jedan km2. Sedište okruga je u Pančevu. Zapadno-bački okrug prostire se na 2.406 km2, s tim što u opštinama Apatin, Kula, Odžaci i Sombor u 37 naselja živi 215.916 stanovnika, čija je gustina nastanjenosti 90 stanovnika na jedan km2. Sedište okruga je u Somboru. Južno-bački okrug zauzima prostor od 4.018 km2, a u pripadajucim opštinama Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Novi Sad-grad, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin i Titel u 76 naselja živi 553.027 stanovnika, po popisu iz 1991. godine, ili 138 stanovnika na jednom km2. Sedište okruga se nalazi u Novom Sadu. Sremski okrug zahvata površinu od 3.480 km2, a u opštinama Indija, Irig, Pećinci, Ruma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i Šid u 109 naselja živi 309.981 stanovnik, sa gustinom nastanjenosti od 89 stanovnika na jedan km2. Sedište okruga je u Sremskoj Mitrovici. Stopa prirodnog priraštaja u Vojvodini je već desetak godina blizu nule, ili negativna (1-3,7 ‰) i spada, zajedno sa centralnom Srbijom, u najniže u Evropi, za razliku od stope na Kosovu i Metohiji koja spada u najviše (pozitiva 17,5 ‰). Srednji životni vek . 73,06 godina kod žena, a kod muškaraca 67,06 godina, što je stagnacija u odnosu na deceniju ranije. Prosečna starost muškaraca je 36,0 godina, što je porast za 1,2 godine, a kod žena sa 37,4 na 38,9. Indeks starenja stanovništva (odnos starog stanovništva iznad 60 godina i mladog do 20 godina) iznosi 71,0 što je dovelo Vojvodinu u stadijum demografske starosti. У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), мађарски (латиница), словачки(латиница), хрватски (латиница), румунски (латиница) и русински (ћирилица). Извршно Веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: Дневник на српском језику и Magyar Szó (Мађарска реч) на мађарском су дневне новине, а недељници су Hrvatska riječ (Хрватска реч — хрватски), Hlas Ľudu (Глас народа — словачки), Libertatea (Слобода — румунски) и Руске слово (Русинска реч — русински).
Састав становништва према матерњем језику, према попису из 2011. године, био је: српски језик (76,91%), мађарски језик (12,48%), словачки језик (2,47%), ромски језик(1,42%), румунски језик (1,25%), хрватски језик (0,75%), и други. Највиши правни акт Аутономне Покрајине Војводине је Статут (изнад којег је Устав Републике Србије), који је ступио на снагу 1. јануара 2010. године. Највиши покрајински орган је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици. Орган извршне власти је покрајинска Влада на чијем је челу председник владе.
АП Војводина је чланица Савета европских регија при Европском парламенту, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан Европске уније или Савета Европе. Такође, саоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав—Кереш—Мориш—Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из Мађарске и Румуније, и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју. Управни округ је подручни центар државне управе који обухвата окружне подручне јединице. У управном округу орган државне праве, по сопственој одлуци, може да врши послове државне управе као што су: решавање у управним стварима у првом степену или о жалби, вршење надзора над радом имаоца јавних овлашћења и вршење инспекцијског надзора.
Војводина се састоји од 7 округа БАНАТ 1.Севернобанатски округ 2.Средњобанатски округ 3.Јужнобанатски округ БАЧКА 1.Западнобачки округ 2.Јужнобачки округ 3.Севернобачки округ СРЕМ 1.Сремски Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2011. године, Војводина има 1.931.809 становника.
ЕТНИЧКИ САСТАВ СРБИ-1.289.635 66,76% МАЂАРИ-251.136 13,00% СЛОВАЦИ-50.321 2,60% ХРВАТИ-47.033 2,43% РОМИ-42.391 2,19% РУМУНИ-25.410 1,32% ЦРНОГОРЦИ-22.141 1,15% БУЊЕВЦИ-16.469 0,85% РУСИНИ-13.298 0.72 ЈУГОСЛОВЕНИ-12.176 0,63% МАКЕДОНЦИ-10.392 0.54 УКРАЈИНЦИ-4.202 0,22% МУСЛИМАНИ-3360 0,17% НЕМЦИ-3.272 0,17% AЛБАНЦИ-2.251 0.12% СЛОВЕНЦИ-1.815 0.09% БУГАРИ-1.489 0.08% Од укупно 1.931.809 становника: Православна 1 357 137 (70,25%) Католичка 336 691 (17,43%) Протестантска 64 029 (3,31%) Исламска 14 206 (0,74%) Службени назив:Аутономна Покрајина Војводина — АПВ
Матична држава: Ср бија : Админис тративни центар Н ови Сад Служ бени језик : ср, пски, мађа рски, словачки х, рватск ирумунски, рус ински Службена писма: ћирилица и латиница : Пов ршина 21,506 km² Станов ништво : 1.931.809 Густина: 89,85/km² Валута :Динар Службени називи на осталим службеним језицима Војводине: м ађ. Vajdaság Autonóm Tartomány с вк. Autonómna pokrajina Vojvodina Provincia Autonomă Voivodina р ум . рус . Автономна Покраїна Войводина Autonomna Pokrajina Vojvodina х рв . |