Manastir Bođani se nalazi u Bačkoj, u opštini Bač, između sela Vajska i Bođani. Osnovan je 1478 godine, u tadašnjoj Ugarskoj, za vreme vlade kralja Matije Korvina. Iznad vodice je sagrađena kapela posvećena Sv. Petki a kao ktitor kapele u zapisima se pominje Stefan Plavšić , žitelj vukovarski, dok je slike u kapeli, od kojih je do danas ostala samo Žrtva Avramova, urađena sredinom 19. veka Mihail Štanc.
0 Comments
Manastir Svetog arhiđakona Stefana je najseverniji manastir. Manastirski kompleks čini konak sa paraklisom, usamljeni zvonik i crkva. Izgradnja manastirske crkve započeta je 1928. godine po projektu Svetozara Krotina i trajali su do 1933. godine. Zbog nedostatka novca za unutrašnje uređenje, crkva je oslikan tek 1938. godine
Манастирска црква, манастира у Беочину, је посвећена празнику Вазнесења Христовог. Данашња манастирска црква је изграђена 1732. и 1734., а троспратни звоник уз западну фасаду цркве саграђен је 1762. Манастирски конаци, који су грађени између 1728. и 1771, окружују цркву са јужне и западне стране. Манастирски комплекс је потпуно обновљен 1893, а мање измене изведене су 1921. Иконостас у манастирској цркви сликали су Димитрије Бачевић, Јанко Халкозовић и Теодор Крачун, у шестој и седмој деценији 18. века. У непосредној близини манастира, истовремено кад и црква, сазидана је стара капела. Нова, данашња капела саграђена је 1905. према пројекту Владимира Николића. У Другом светском рату, манастир је опустошен, али су грађевине остале неоштећене. Своје последње дана у Беочинском манастиру провео је српски песник Јован Грчић Миленко. Манастир Крушедол је манастир Српске православне цркве на јужној страни Фрушкој горе у Војводини. Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића. Саграђен је између 1509 и 1514. године. По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира. Између осталих ту су сахрањени патријарх Арсеније III Чарнојевић, митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.
Манастир Велика Ремета је један од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.
Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970. Манастир је данас у добром стању. Главна црква (католикон) је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m). Године 1721. овде је описао свој пут у Јерусалим (1705) Јеротеј Рачанин и то је први путопис у српској књижевности. Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима. Манастир Гргетег се налази на јужном обронку Фрушке горе у непосредној близини насеља Гргетег бившег манастирског прњавора. Манастирска црква посвећена је св. Николи. Према народном предању основао га је деспот Змај Огњени Вук 1471. године. Први поуздани подаци потичу из турских записа из 1546. Крајем 17. века манастир је напуштен а 1708. обнавља га митрополит Исаија Ђаковић. Стара камена црква замењена је око 1770. новом барокном грађевином. Тада је направљен и звоник. Ова црква обновљена је 1901. по пројекту Хермана Болеа. У цркви су забележена два иконостаса. Први који се налазио у цркви до обнове 1901. сликао је Јаков Орфелин 1774. а други који се данас налази у цркви, сликао је Урош Предић 1902. Манастирски конаци су саграђени у другој половини 18. века и обновљени заједно са црквом 1901. У Другом светском рату манастир је тешко страдао, срушен је звоник и велики део конака. Данас манастирски комплекс чине црква, конаци са све четири стране и економске зграде. У храму се налази икона Тројеручица те манастир походе многобројни ходочасници Манастир Ново Хопово лежи на благој падини јужних обронака Фрушке горе, недалеко од Ирига. Удаљен је свега стотинак метара од магистралног пута Рума - Нови Сад, те је један од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима. Од самог почетка манастир је уживао велики углед као културно средиште. Оснивач ове древне светиње, као и већине фрушкогорских бисера је свети владика Максим (Ђурађ Бранковић).
Манастир Старо Хопово је смештен у источном делу на 2 km удаљености од манастира Ф рушке гореНово Х опово . Манастирска црква је посвећена св. Пантелејмону . Према предању манастир је основао деспот крајем Ђ орђе Бранковић, 15. века а први запис о манастиру је из 1545-46. Уместо старе дрвене цркве изграђена је . 1752 данашња манастирска грађевина. У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности на коме је престоне иконе сликао . У Јанко Хал козовић иконостас је оштећен и демонтиран, а манастирски конак разрушен. У току су припремни радови за обнову манастира, а у самом храму су урађени већ неки радови. Друг ом светском рату
|