Манастир Велика Ремета је један од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.
Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.
Манастир је данас у добром стању. Главна црква (католикон) је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).
Године 1721. овде је описао свој пут у Јерусалим (1705) Јеротеј Рачанин и то је први путопис у српској књижевности.
Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима.
Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.
Манастир је данас у добром стању. Главна црква (католикон) је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).
Године 1721. овде је описао свој пут у Јерусалим (1705) Јеротеј Рачанин и то је први путопис у српској књижевности.
Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима.