Бечеј (раније Стари Бечеј) је град и седиште истоимене општине која се налази у Јужнобачком округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. Бечеј је имао 23985 становника.
У граду су занимљиви архитектонски споменици, монументалне цркве, од којих се у православној истиче иконостас, рад Уроша Предића. У центру града је велики Споменик слободи (Кристина Виткијевић Плавска), обележје револуционарне борбе становника овог града у Другом светском рату. У Бачком Петровом Селу је знаменит иконостас, рад Теодора Илића Чешљара.
Недалеко од Бечеја налази се дворац који је припадао породици Дунђерски који су били земљопоседници, а који је сада преуређен у хотел и ресторан под именом Фантаст, који се налази у власништву пољопривредног комбината ПИК Бечеј. У капели поред дворца налазе се иконостаси Уроша Предића.
Културна делатност општине одвија се преко четири организације: Народне библиотеке, Градског музеја, Историјског архива и Центра за културу. У општини је најразвијрнија пољопривреда. Највеће организације су пољопривредно-индустријски комбинат и метална индустрија. У околини Бечеја су богата ловишта и позната излетишта, чарде на Тиси, а у самом граду је Бечејска бања (1904) - Центар за рехабилитацију. Спорт у Бечеју има дугу традицију. Друштво бициклиста основано давне 1872. године, а Стрељачко друштво 1878. године. Та спортска друштва нису била слична данашњим, али је њихова величина у томе што су поставили темељ спортској активности која се касније наставља кроз развој великог броја спортова. То су пре свега гимнастика, атлетика, пливање, веслање итд. Значајно богатство овог града представљају термалне воде. Захваљујући њима у Бечеју од 1904. године постоји Градско купатило, данас Јодна бања. У њеној непосредној близини налази се Омладински спортски центар са затвореним и отвореним олимпијским базеном, Горански парк и расадник и хотел "Бела лађа" који заједно чине изузетан комплекс за посетиоце у непосредној близини излетишта на Тиси.
У граду су занимљиви архитектонски споменици, монументалне цркве, од којих се у православној истиче иконостас, рад Уроша Предића. У центру града је велики Споменик слободи (Кристина Виткијевић Плавска), обележје револуционарне борбе становника овог града у Другом светском рату. У Бачком Петровом Селу је знаменит иконостас, рад Теодора Илића Чешљара.
Недалеко од Бечеја налази се дворац који је припадао породици Дунђерски који су били земљопоседници, а који је сада преуређен у хотел и ресторан под именом Фантаст, који се налази у власништву пољопривредног комбината ПИК Бечеј. У капели поред дворца налазе се иконостаси Уроша Предића.
Културна делатност општине одвија се преко четири организације: Народне библиотеке, Градског музеја, Историјског архива и Центра за културу. У општини је најразвијрнија пољопривреда. Највеће организације су пољопривредно-индустријски комбинат и метална индустрија. У околини Бечеја су богата ловишта и позната излетишта, чарде на Тиси, а у самом граду је Бечејска бања (1904) - Центар за рехабилитацију. Спорт у Бечеју има дугу традицију. Друштво бициклиста основано давне 1872. године, а Стрељачко друштво 1878. године. Та спортска друштва нису била слична данашњим, али је њихова величина у томе што су поставили темељ спортској активности која се касније наставља кроз развој великог броја спортова. То су пре свега гимнастика, атлетика, пливање, веслање итд. Значајно богатство овог града представљају термалне воде. Захваљујући њима у Бечеју од 1904. године постоји Градско купатило, данас Јодна бања. У њеној непосредној близини налази се Омладински спортски центар са затвореним и отвореним олимпијским базеном, Горански парк и расадник и хотел "Бела лађа" који заједно чине изузетан комплекс за посетиоце у непосредној близини излетишта на Тиси.