Лазар Дунђерски (Србобран, 25. март 1833 — Србобран, 13. јул 1917) је био трговац, велепоседник, индустријалац и добротвор. Породица Дунђерски важила је за најугледнију и најимућнију у Бачкој, а можда и у целој Војводини. Лазар је био трећи, најмлађи син богатог економа и поседника Гедеона Геце Дунђерског и Персиде Дунђерски, рођ. Летић. Имао је два брата, Александра и Новака и сестру, удату за свештеника Тодоровића у Пивницама. Новаков син Стеван имао је 1000 јутара земље одузетих после Другог светског рата. Лазар је завршио српску основну школу у месту рођења, а потом прва три разреда гимназије у Врбасу. Школовање, прекинуто Мађарском револуцијом 1848. године, наставио је у Карловцима, а затим више разреде (филозофију) у Пожуну, где је и матурирао 1853. године. Студије права у Бечу, после непуних годину дана, напустио је због болести, у двадесетој години живота и посветио се привреди.
Оженио се Софијом Ђорђевић (1831-1920), ћерком пароха у Сентомашу, са којом је имао двојицу синова, Гедеона-Геду (1875-1939) и Ђорђа (1873-1950) и ћерке Јелену-Ленку (1870-1895), Милку и Олгу. Започео је да ради с капиталом од 240 ланаца оранице у Сентомашу. За кратко време купио је спахилука Црну Бару у Банату, потом велики спахилука са индустријским предузећима у Чибу у Бачкој, спахилука Камендин у Новом Саду, спахилука у Хајдучици, Чибу и Кирти, затим Кулпин, Турски Бечеј и велики број спахилука у пештанској жупанији. Подигао је две пиваре - у Чибу и Великом Бечкереку, две фабрике шпиритуса - у Чибу и Сентомашу, два млина - у Новом Саду и Инђији и откупио је ћилимару у Великом Бечкереку. Држао је по неколико хиљада ланаца земље под најмом (Модош у Банату, Сириг, Бач-Алмаш), узгајао је свиње, марву и овце. Био је највећи економ и један од највећих трговаца храном и стоком у бившој Угарској. Имао је бродове на Дунаву, Тиси и Бегеју, који су транспортовали храну. Проширио је свој рад и имање и у Босну и Србију. Поседовао је велики број привредних и индустријских предузећа, кречана, трговину кожом и вуном. Захваљујући средствима која је поклонио (380.000 круна), 1898. године је подигнута троспратна зграда дома Српског девојачког васпитавалишта у Будимпешти - Просветни храм Св. Мајке Ангелине - „Ангелинеум“. Приложио је 50.000 круна будимпештанском санаторијуму краљице Јелисавете, за туберкулозне болеснике, а током балканских ратова Црвеном крсту у Србији и Црној Гори 30.000 круна. Као велики патриота и донатор Српском привредном друштву Привредник је поклонио 100.000 круна.
Оженио се Софијом Ђорђевић (1831-1920), ћерком пароха у Сентомашу, са којом је имао двојицу синова, Гедеона-Геду (1875-1939) и Ђорђа (1873-1950) и ћерке Јелену-Ленку (1870-1895), Милку и Олгу. Започео је да ради с капиталом од 240 ланаца оранице у Сентомашу. За кратко време купио је спахилука Црну Бару у Банату, потом велики спахилука са индустријским предузећима у Чибу у Бачкој, спахилука Камендин у Новом Саду, спахилука у Хајдучици, Чибу и Кирти, затим Кулпин, Турски Бечеј и велики број спахилука у пештанској жупанији. Подигао је две пиваре - у Чибу и Великом Бечкереку, две фабрике шпиритуса - у Чибу и Сентомашу, два млина - у Новом Саду и Инђији и откупио је ћилимару у Великом Бечкереку. Држао је по неколико хиљада ланаца земље под најмом (Модош у Банату, Сириг, Бач-Алмаш), узгајао је свиње, марву и овце. Био је највећи економ и један од највећих трговаца храном и стоком у бившој Угарској. Имао је бродове на Дунаву, Тиси и Бегеју, који су транспортовали храну. Проширио је свој рад и имање и у Босну и Србију. Поседовао је велики број привредних и индустријских предузећа, кречана, трговину кожом и вуном. Захваљујући средствима која је поклонио (380.000 круна), 1898. године је подигнута троспратна зграда дома Српског девојачког васпитавалишта у Будимпешти - Просветни храм Св. Мајке Ангелине - „Ангелинеум“. Приложио је 50.000 круна будимпештанском санаторијуму краљице Јелисавете, за туберкулозне болеснике, а током балканских ратова Црвеном крсту у Србији и Црној Гори 30.000 круна. Као велики патриота и донатор Српском привредном друштву Привредник је поклонио 100.000 круна.