Златица (рум. Aranca, мађ. Aranka) је река у Банату дуга 117 километара, и лева је притока Тисе. У дужини од 1,4 километра чини границу између Србије и Румуније. Златица извире у Румунији, у северном делу Баната, југозападно од Арада. Текући на запад, пролази поред села Велики Семпетар, Саравола, града Великог Семиклуша, Старог Бешенова и Валкања, где напушта Румунију после тока дугог 76 километара.
У Србији, где је њен ток дугачак 41 километар, река скреће на југозапад, пресеца Канал Дунав-Тиса-Дунав, пролази поред Падеја и улива се у Тису код Аде. Недалеко од Банатског Моноштора у Златицу се улива њена најзначајнија притока Бегеј (не треба га мешати са већом реком Бегеј која се улива у Тису).
Златица припада Дунавском сливу, са сопственим сливом од 1470 km² (790 km² у Румунији, 680 km² у Србији). Доњи део тока је каналисан и задњих 10 километара је пловно и веома је важна за наводњавање ораница у њеној близини. У близини Јазова, вода из Златице се користи за Рибњак Остојићево, недалеко од мочваре Целеруше.
У Србији, где је њен ток дугачак 41 километар, река скреће на југозапад, пресеца Канал Дунав-Тиса-Дунав, пролази поред Падеја и улива се у Тису код Аде. Недалеко од Банатског Моноштора у Златицу се улива њена најзначајнија притока Бегеј (не треба га мешати са већом реком Бегеј која се улива у Тису).
Златица припада Дунавском сливу, са сопственим сливом од 1470 km² (790 km² у Румунији, 680 km² у Србији). Доњи део тока је каналисан и задњих 10 километара је пловно и веома је важна за наводњавање ораница у њеној близини. У близини Јазова, вода из Златице се користи за Рибњак Остојићево, недалеко од мочваре Целеруше.